Категорије Вијести

Епархија зворничко-тузланска, Храм
Успења Пресвете Богородице у Тузли

 

Успење Пресвете Богородице
Крсна слава Храма у Тузли

Епископ зворничко - тузлански
Господин Фотије

Вијести из СПЦ

 

Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим - Цвијети

Сутрадан после последње суботе пред Пасху, Исус пође у Јерусалим. На изласку из Витаније опколи га гомила народа која је све више расла како су се приближавали Јерусалиму. Многи су чули за чуда која је Христос чинио и похрлили су да га виде.


Благовести

Када се Пресветој Деви навршило 11 година пребивања у храму у Јерусалиму, односно 14 година од рођења, свештеници су јој саопштили да, по закону, више не може да остане ту него да је дужна да ступи у брак.


Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина

Пресвета Дева Марија рођена је од старих родитеља Јоакима и Ане. Отац јој је био из племена Давидовог, а мајка од рода Ароновог. По оцу је била царског, а по мајци архијерејског рода, и тиме предображавање Онога који ће се из ње родити, Цара и Првосвештеника. Већ стари, Јоаким и Ана усрдно су се молили Богу да им подари дете, да их обрадује као што је некада обрадовао Аврама и Сару даровавши им сина Исака. И Бог их обрадова, дарова им више него су могли и уснити, не само кћерку него и Богомајку.


Великогоспојински пост

Великогоспојински пост увек почиње на Свети Макавеји (14. августа) и траје 14 дана, а завршава се празником Успења Пресвете Богородице, 28/15. августа. Овај празник у народу је познат и као Велика Госпојина, по чему је овај пост добио име, мада се назива и Успењски или Богородичин пост. Великогоспојински пост увек траје две недеље, јер је још на Констатинопољском сабору, одржаном 1166. за све православне хришћане, сагласно древним поставкама, потврђено је да без прекидања чувају и поштују Богородичин пост од 14/1. до 28/15. августа. Некада су током овог поста, који спада у строге постове грађанским законима биле забрањене јавне приредбе и спектакли.


Света великомученица Марина – Огњена Марија

Родом из Антиохије Писидијске, од родитеља незнабожаца. Са 12 година је сазнала за Господа и убрзо се заветовала да се неће удавати. Отац је омрзну због њене вере. Намесник цара Диоклецијана Олимвије пожеле је за жену, а када га она одби и када не хте да се поклони идолима, нареди да је ставе на муке, па је сву крваву баци у тамницу. Ту се она молила Богу, али јави јој се ђаво у виду змије која прште када се она прекрсти. Онда је обасја небеска светлост и њој се учини да су ишчезли зидови тамнице. Притом јој се јави блистави крст на којем је стајала голубица. И Бог је исцели. Потом су је бацали у ватру и давили у води, и напокон су је посекли. Пред саму смрт јавио јој се Господ са ангелима.


Свети великомученик Прокопије

Рођен у Јерусалиму, од оца хришћанина и мајке назнабошкиње, као Неаније. Отац му се упокојио и мајка га је васпитала у духу римског идолопоклонства. Цар Диоклецијан га је послао са једним одредом да затре хришћане у Александрији. На том путу му се догодило нешто слично као некада Савлу: Јавио му се сам Господ и у ваздуху се показао пресјајан крст. Војвода Неаније даде да направе такав крст и под њим је отишао уместо на хришане на Агарјане. Потом је објавио мајки да је хришћанин. Након мучења, бачен је у тамницу, где му се поново јавио Господ, који га крсти и даде му име Прокопије. Његова мајка је такође поверовала у Христа и са још 12 жена је убијена. Свети Прокопије посечен је 303. године.


Преподобни Сисоје Велики

Мисирац, ученик Светог Антонија Великог. По упокојењу свог учитеља, настанио се на гори прозваној Антонијева, где се Свети Антоније раније подвизавао. Тешким трудовима толико је укротио себе да је постао незлобив као јагње и Бог му је дао велику благодат да исцељује болеснике, изгони демоне и васкрсава мртваце. Када су га питали како достићи смерност, светитељ је одговорио: „Када се неко извежба да признаје сваког човека бољим од себе, тиме задобија смерност“. У пустињи је провео 60 година. Пред смрт, лице му је засијало као сунце. Монаси су стајали около и дивили се. А када је испустио душу, сва одаја је замирисала. Свети Сисоје је своју душу предао Господу 429. године, у дубокој старости.


Силазак Светог Духа на Апостоле - Духови - Тројицe

После Христовог вазнесења ученици су остали у Јерусалиму и у једној соби на Сиону често су се окупљали и заједно се молили Богу очекујући с нестрпљењем обећанога Утешитеља, Духа Светога, који од Оца исходи. Место Јуде Искариотског међу дванаесторицом, коцком је било попуњено Матијом. На Педесетницу сви су били заједно, кад хука испуни сву кућу и показаше се огњени језици који се спустише на сваког од апостола. Изашавши на кров од куће, проговорили су и проповедали окупљеном народу језицима које до тада нису знали, тако да су их сви окупљени, и Јевреји и иноверни, разумели. Три хиљаде људи на овај дан поверовало је проповеди апостола и крстило се. Овај дан се сматра даном рођења Цркве Христове.


Почео Сабор СПЦ у Београду

Сабор Српске православне цркве почео је у Патријаршији у Београду литургијом у Саборном храму Светог архангела Михаила. Литургију је водио патријарх српски Иринеј уз саслуживање великог броја епископа СПЦ, наводи се на сајту Цркве.


Свети великомученик Георгије – Ђурђевдан

Засевши на престо римскога царства безбожни Диоклецијан се веома стараше за погано идолослужење. Нарочито је много поштовао Аполона као неког тобожњег предсказивача, јер је у мртвом кипу Аполоновом обитовао демон, који је давао одговоре питачима, лажно пророкујући о будућности, пошто се пророштва његова не збиваху. Једном Диоклецијан упита Аполона поводом неке ствари, и доби овакав одговор од демона: Не могу истински да претсказујем будућност, јер ми сметају праведни људи на земљи, и због њих лажу гатарски троношци у идолиштима; ти праведници уништавају нашу силу. - Онда Диоклецијан распитиваше жречеве: Ко су ти праведници на земљи, због којих бог Аполон не може да прориче? Жречеви одговорише: Хришћани су праведници у поднебесју.


Велики петак

Након што га је Јуда издао и што су га током ноћи ухватили, јеврејски првосвештеници и народне старешине предадоше Исуса Понтију Пилату, који опра руке и, док је светина викала: „Распни га, распни\" (Јн. 19, 6), даде да га ишибају и разапну. Онда му обукоше пурпурни огртач, ставише на главу трнов венац и попљуваше. Изнео је свој крст на Голготу, где су га на њега разапели, заједно са два разбојника. „А стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина\" (Јн. 19, 25), а од ученика само Јован Богослов. У 3 сата поподне Исус испусти дух свој, а Сунце се помрачи, земља затресе и храмовна завеса исцепа. Тело му узе Јосиф из Ариматеје и положи у гроб.


1 2 3 Sledeca